Златни парк у Пећи
Живко Рајевић, Маринин прадеда, угледни банкар и трговац из Пећи, на имању свога оца Стевана Рајевића направио је парк каквих је мало било у Европи, а на Балкану је био јединствен. Живко га је градио по угледу на велики париски и бечки парк – Версај и Шенбрун, па су делови Рајевића баште копије ових паркова, а остатак је дело маште и креативности Живка Рајевића.
Много је путовао и са својих путовања доносио ретке, необичне и лепе биљке. Био је ту златни брест, сребрна јела, жалосне врбе, јапански бор, а порекло чувене црне руже, готово црне у пупољку, боје црног вина кад се расцвета - ботаничари који су обилазили овај врт нису утврдили. Веровало се да је црну ружу Живко Рајевић донео са Истока.
Златни врт је саграђен на две простране природне терасе. Врт је имао стазе посуте шљунком, а поток је искоришћен за 11 водоскока и 3 водопада. Рајевићи су осветљавали своју кућу и врт у време када се у Пећи није знало за струју. Шимшири и тисе били су подрезани у најнеобичније фигуре – била је ту Небојшина кула, и уз њу средњовековни замак, од разнобојне маховине било је направљено сунце, а испред њега карта Европе. Марина се сећа да су код ње долазила деца да се играју.
Рајевића башта дуго је била под заштитом државе. Данас је више нема. Дрвеће је посечено. Куће су срушене.
Живко Рајевић је, као стипендиста српске владе у Београду, завршио највише школе економије у Цариграду. Говорио је неколико језика. Био је оснивач, већински акционар и директор Пећке трговинско-индустријске банке, која је економски помагала Србе са Косова и Метохије. Ако бисте данас читали књигу Василија Баталовића Векови живота, у којој се често помиње и описује Живко Рајевић, учинило би вам се да се ништа битно током читавог века није променило, да су тенденције, стратегија и упорност једних, грешке и уљуљканост других исте као и у његово време.
Живко је основао, а касније са братом Гаврилом и сином Милорадом, и проширио гвожђарску радњу Синови Стевана Рајевића у Пећи. Предлагао је да се изгради парк Карагач, доведе питка вода с извора Црна вода у Пећи, уведе електрификација града, доведе железница у Пећ.
Био је и велики пријатељ Милана Стојадиновића који је долази да се с њим посаветује око арнаутских питања. Сам Стојадиновић ово помиње у својим мемоарима насловљеним Ни рат ни пакт.
За Живково време фамилија Рајевић достигла је врхунац моћи и богатства у Пећи. Сматрало се да је био један од најбогатијих људи на Косову и Метохији.
Одведен је као талац у Тирану, где је заједно са братом Гаврилом убијен по наређењу Пећких бегова 8. 10. 1943. Атентат су извршили чланови Албанског косовског комитета.
